Зорица Савичић
| Зорица Савичић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. јул 1959. |
| Место рођења | СФР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Правац | постмодерна |
| Утицао на | Лазар Кузманов[1] |
Зорица Савичић (19. јул 1959) je југословенски и српски архитекта, урбаниста и професор универзитета.
Архитектонско-урбанистичка пракса
[уреди | уреди извор]Зорица Савичић је активна у пољима архитектуре, уметности, урбаног дизајна и едукације од почетка осамдесетих година. На Архитектонском факултету у Београду дипломирала је 1985. године. Током своје професионалне каријере радила је у архитектонским биорима Инвестбиро, Енергопројект ХК (као водећи пројектант) и Портарт. Паралелно је са бројним сарадницима различитих генерација учествовала на домаћим и међународним конкурсима, што је резултовало десетинама запажених архитектонских решења, укључујући реконструкцију позоришта у Суботици или тврђаве Кастел у Бањој Луци. На конкурсима је освојила многе награде и признања, укључујући преко 10 првих награда, бројне друге награде и откупе. Као члан жирија учествовала је у избору лауреата награде „Ранко Радовић“, као и у избору најбољих решења на неким од значајних архитектонских или урбанистичких конкурса у Србији. Пројектовала је стамбене комплексе, јавне објекте, пословне зграде, позоришта, музеје и павиљоне, као и бројна ентеријерска решења. Учествовала је на конференцијама и стручним скуповима у Швајцарској, Холандији, САД, Чешкој и читавом региону. 2013. године преузела је позицију в.д. председника Друштва архитеката Београда, чланица је Савета Салона архитектуре и потпредседница Центра за сценски дизајн при ОИСТАТ-у.[2]
Стручно ангажовање
[уреди | уреди извор]Била је кустос изложбе [8A/40-]: Нове праксе у Музеју града Београда, 2011.[3]
Била је чланица бројних жирија и савета за конкурсе и изложбе.[4][5]
Била је чланица жирија Конкурса за архитектуру Новости 2013.[6]
Чланица је управног одбора Друштва архитеката Београда.[7]
Рад у просвети
[уреди | уреди извор]На Архитектонском факултету у Београду је од краја осамдесетих година двадесетог века радила као асистент или гостујући професор. Такође је предавала на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду, где је блиско сарађивала са професором Ранком Радовићем, као и на Интердисциплинарним магистарским студијама Универзитета уметности у Београду.[2]
Од 1. марта 2012. ради као ванредна професорка на Факултету за уметност и дизајн Универзитета Мегатренд у Београду,[8] где држи предмете у области дизајна ентеријера.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Ја певам свој блуз“, интервју на е-капији
- ^ а б „Нова искра”. Архивирано из оригинала 05. 05. 2014. г. Приступљено 05. 05. 2014.
- ^ „Бина 2011.”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2013. г. Приступљено 05. 05. 2014.
- ^ Награде 36. Салона архитектуре
- ^ Награда Ранко Радовић 2013.
- ^ Новости: Лепота победила економску кризу
- ^ Саопштење Удружења архитеката Србије - зграда Генералштаба
- ^ „Страница о професорки на сајту ФУД”. Архивирано из оригинала 05. 05. 2014. г. Приступљено 05. 05. 2014.
